Udruženje Romanija iz Beograda organizovalo je druženje u restoranu Inter Holivud za ljude poreklom sa Sarajevsko-romanijske regije na kojem se okupilo više od 400 ljudi. Događaju su prisustvovali i politički predstavnici opština Sokolac, Rogatica, Han Pijesak i Pale koji su uz bogat kulturno-umjetnički program i običaje rodnog kraja mogli da uživaju na sada već tradicionalnom skupu. Prisutnima su se obratili dr Vinko Pandurević i Obrad Galavić, predsednik i potpredsednik Udruženja, zatim Mlađen Cicović, šef predstavništva Republike Srpske u Srbiji, pjesnik sa Pala Saša Nikolić, a da utisak sa ovog događaja bude poseban pobrinuli su se glumica Ivana Žigon, narodni guslar Saša Laketić i članice Udruženja građana “Aurora” Sokolac. Video izveštaj možete da pogledate na sledećem linku.
U nastavku Vam prenosimo i pozdravno pismo generala Milenka Živanovića – ratnog komandanta drinskog korpusa Vojske Republike Srpske:
“Izuzetno sam poradovan i obradovan što ste danas na skupu, skupu čiji je osnovni motiv ROMANIJA . Veliki i preveliki su rezultati što ste organizovani u VAŠE udruženje gde na svakom vašem viđenju preko svih tačaka vašeg svakog dnevnog reda piše jedna jedina riječ, ROMANIJA!
Prihvatite, a istina je, svi Vi koji ste sada u ovoj sali, ste MOĆNA snaga Romaniji. Možete, i više nego i sami što mislite da možete, svekoliko pomoći sveopštem PROSPERITETU razvoja Bogom danom ognjištu, neuvelom korijenu Romanijskom.
Svaki od vas neka pogleda u sopstvene lične dokumente i neka vidi IMA li ili sačuvaj Bože da NEMA , važeće dokumente pripadnosti zavičaju. Svi vi, svi vaši bližnji i njihovi bližnji, slovo A prema zavičaju, jeste posjedovanje dokumenata važećih za ZAVIČAJ. Hvala Bogu, sada su takva vremena da je lična karta potrebnija i jača od bilo kakve puške. Zapamtite, malo, bolje reći ni malo, ne možete pomoći dičnoj Romaniji, ako ne učestvujete u izboru da je najdostojniji vode i predvode. Ne zaboravite na staru kinesku mudru poruku: da je bolje jedan lav ispred krda jelena, nego jedan jelen ispred krda lavova.
Snažnu, vrlo snažnu pomoć Romaniji, možete iskazati na prosvetiteljskom planu. Sjetite se vas samih kroz kakve ste sve muke prolazili dok ste se i sami školovali. Obrazujte u okviru vašeg udruženja ekipu, koja bi sa rukovodstvom prosvjetara ušla u SVE škole, pogledala tu nadasve pametnu dječicu, sagledali stvarne njihove probleme, saslušali kavi stručni kadrovi trebaju za prosperitet Romanije. Svakog đaka poimenično planirati u kojoj struci, u kojoj profesiji će biti ugrađen u sistemu života moderne Romanije. Na putu njihovog razvoja, mnogima pomoći da stanuju i kod vas, samo da stasaju u čestite i stručne ljude. Nemojmo dozvoliti da nam u našim romanijskim školama, učitelja zovu – službenik na određeno vrijeme. Učitelj mora izrasti u POJAM. Osoba koja nam uči djecu po romanijskim školama mora od prosvetara izrasti u prosvetitelja. Mnogi stručni SEMINARI sa konkretnim planom mogu biti organizovani po romanijskim središtima, profesori neka dođu iz Beograda i drugih centara.
Romanija ima neslućene mogućnosti, a i istorijsku šansu da ponovo OŽIVI SVOJE STOČARSTVO. U to sam se i sam lično uvjerio, te sam na romanijske livade dovodio i do 500 kosaca. Doduše, mnogi su se dobro islikavali i belegijama o kose tukli. Romanija ima, kao na dlanu, šansu da ponovo iz njenih pogona, od njenog mlijeka krene na tržišta 32 vrste vrhunskoga sira, kao nekada što je. Grijeh je da na Romaniji ostane jedan otkos nepokošene trave, a još je veći grijeh da otkos ostane nepokupljen. Nije ostajao dok se ručno i kosilo i ručno kupilo. Npr. može li Udruženje da pronađe u beogradskim klanicama pouzdanog investitora da od romanijskih stočara kupi 10.000 jagnjadi . Jedno jagnje = 100 evra , eto milion evra u Romanijske štale i torove.
Razumljivo znaće Romanijci odgajiti 10. 000 jagnjadi, ako će im doći Beograđanin sa novcem i ugovorom.
Malo, malo pa čujem štrajkuju radnici što rade u šumama Romanije. Kakvi more štrajkovi, očito je Romanija sebi dozvolila da se prenamnože mnogi crvi potkornjaci, pa romanijsku građu kvare. Sjećam se u ratu 1994. godine , pok. Dušan Gašević, mene kao komandanta romanijskih prostora priupita za pomoć da sa minimumom ljudstva se održi proizvodni program stolarije. Bješe te godine međunarodni sajam u Podgorici. Sve što je sa Han Pjeska odnešeno u Podgoricu, od proizvedenih vrata i prozora, vratilo se sa medaljama. Da sa medaljama, a u proizvodnom pogonu radio samo 1 vkv majstor sa oštećenom rukom, i ostalo sve priučena radna snaga.
Biću zahvalan, ako pročitate ovaj moj tekst i ako bar malo iz njegovog sadržaja unesete u program rada Vašeg itekako značajnog udruženja po našu Romaniju. Spriječen sam da lično prisustvujem ovom itekako značajnom skupu. Ja i danas bijem tešku bitku sa tužiteljima koji nikako da prihvate da Srpska Romanija zasjenjuje Drinu, a da Drina rosi Romaniju.
Vaš brat po oružju, general u penziji, ratni vojni invalid, Milenko Živanović.“
