Удружење Романија из Београда организовало је дружење у ресторану Интер Холивуд за људе пореклом са Сарајевско-романијске регије на којем се окупило више од 400 људи. Догађају су присуствовали и политички представници општина Соколац, Рогатица, Хан Пијесак и Пале који су уз богат културно-умјетнички програм и обичаје родног краја могли да уживају на сада већ традиционалном скупу. Присутнима су се обратили др Винко Пандуревић и Обрад Галавић, председник и потпредседник Удружења, затим Млађен Цицовић, шеф представништва Републике Српске у Србији, пјесник са Пала Саша Николић, а да утисак са овог догађаја буде посебан побринули су се глумица Ивана Жигон, народни гуслар Саша Лакетић и чланице Удружења грађана “Аурора” Соколац. Видео извештај можете да погледате на следећем линку.
У наставку Вам преносимо и поздравно писмо генерала Миленка Живановића – ратног команданта дринског корпуса Војске Републике Српске:
“Изузетно сам порадован и обрадован што сте данас на скупу, скупу чији је основни мотив РОМАНИЈА . Велики и превелики су резултати што сте организовани у ВАШЕ удружење где на сваком вашем виђењу преко свих тачака вашег сваког дневног реда пише једна једина ријеч, РОМАНИЈА!
Прихватите, а истина је, сви Ви који сте сада у овој сали, сте МОЋНА снага Романији. Можете, и више него и сами што мислите да можете, свеколико помоћи свеопштем ПРОСПЕРИТЕТУ развоја Богом даном огњишту, неувелом коријену Романијском.
Сваки од вас нека погледа у сопствене личне документе и нека види ИМА ли или сачувај Боже да НЕМА , важеће документе припадности завичају. Сви ви, сви ваши ближњи и њихови ближњи, слово А према завичају, јесте посједовање докумената важећих за ЗАВИЧАЈ. Хвала Богу, сада су таква времена да је лична карта потребнија и јача од било какве пушке. Запамтите, мало, боље рећи ни мало, не можете помоћи дичној Романији, ако не учествујете у избору да је најдостојнији воде и предводе. Не заборавите на стару кинеску мудру поруку: да је боље један лав испред крда јелена, него један јелен испред крда лавова.
Снажну, врло снажну помоћ Романији, можете исказати на просветитељском плану. Сјетите се вас самих кроз какве сте све муке пролазили док сте се и сами школовали. Образујте у оквиру вашег удружења екипу, која би са руководством просвјетара ушла у СВЕ школе, погледала ту надасве паметну дјечицу, сагледали стварне њихове проблеме, саслушали кави стручни кадрови требају за просперитет Романије. Сваког ђака поименично планирати у којој струци, у којој професији ће бити уграђен у систему живота модерне Романије. На путу њиховог развоја, многима помоћи да станују и код вас, само да стасају у честите и стручне људе. Немојмо дозволити да нам у нашим романијским школама, учитеља зову – службеник на одређено вријеме. Учитељ мора израсти у ПОЈАМ. Особа која нам учи дјецу по романијским школама мора од просветара израсти у просветитеља. Многи стручни СЕМИНАРИ са конкретним планом могу бити организовани по романијским средиштима, професори нека дођу из Београда и других центара.
Романија има неслућене могућности, а и историјску шансу да поново ОЖИВИ СВОЈЕ СТОЧАРСТВО. У то сам се и сам лично увјерио, те сам на романијске ливаде доводио и до 500 косаца. Додуше, многи су се добро исликавали и белегијама о косе тукли. Романија има, као на длану, шансу да поново из њених погона, од њеног млијека крене на тржишта 32 врсте врхунскога сира, као некада што је. Гријех је да на Романији остане један откос непокошене траве, а још је већи гријех да откос остане непокупљен. Није остајао док се ручно и косило и ручно купило. Нпр. може ли Удружење да пронађе у београдским кланицама поузданог инвеститора да од романијских сточара купи 10.000 јагњади . Једно јагње = 100 евра , ето милион евра у Романијске штале и торове.
Разумљиво знаће Романијци одгајити 10. 000 јагњади, ако ће им доћи Београђанин са новцем и уговором.
Мало, мало па чујем штрајкују радници што раде у шумама Романије. Какви море штрајкови, очито је Романија себи дозволила да се пренамноже многи црви поткорњаци, па романијску грађу кваре. Сјећам се у рату 1994. године , пок. Душан Гашевић, мене као команданта романијских простора приупита за помоћ да са минимумом људства се одржи производни програм столарије. Бјеше те године међународни сајам у Подгорици. Све што је са Хан Пјеска однешено у Подгорицу, од произведених врата и прозора, вратило се са медаљама. Да са медаљама, а у производном погону радио само 1 вкв мајстор са оштећеном руком, и остало све приучена радна снага.
Бићу захвалан, ако прочитате овај мој текст и ако бар мало из његовог садржаја унесете у програм рада Вашег итекако значајног удружења по нашу Романију. Спријечен сам да лично присуствујем овом итекако значајном скупу. Ја и данас бијем тешку битку са тужитељима који никако да прихвате да Српска Романија засјењује Дрину, а да Дрина роси Романију.
Ваш брат по оружју, генерал у пензији, ратни војни инвалид, Миленко Живановић.“
