Republika Srpska je prihvatila Dejtonski mirovni sporazum, svesna da se odriče važnih elemenata državne nezavisnosti i samostalnosti, koje je u tom trenutku posedovala, i u najboljoj veri i nameri odlučila se da svoje postojanje, kao entitet nastavi u okvirima Bosne i Hercegovine (BiH) uređene na posve novim principima i ustavnim okvirima. Nekadašnja Republika Bosna i Hercegovina, nastavila je svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu koa država pod imenom „Bosna i Hercegovina“, tj. kao „Dejtonska BiH“ sa posve novom unutrašnjom strukturom, sastavljena od dva entiteta, čija suverenost počiva na dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
Prema Ustavu BiH koji predstvalja ANEKS-4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, Republika Srpska (RS) kao entitet u BiH raspolaže sa izvornim nadležnostima koje podrazumevaju sve one nadležnosti koje nisu izričito date Institucijama BiH, gde građani RS pored državljanstva BiH poseduju i državljanstvo RS, i sa jasno uređenim odnosima nadležnosti između Institucija BiH i Institucija Entiteta. Ustav RS koji je u potpunosti usklađen sa Ustavom BiH, RS definiše kao jedinstven i nedeljiv ustavno-pravni entitet, čija teritorija je jedinstvena, nedeljiva i neotuđiva sa svojim ustavotvornim, zakonodavnim, izvršnim i sudskim funkcijama.
Upravo optužnica protiv predsednika RS i direktora Službenog glasnika RS, koji se optužuju zbog neizvršenja odluka Visokog predstavnika u BiH (neobjavljivanje u Službenom glasniku RS odluka Visokog predstvanika u BiH), uperena je protiv ključnih ustavnih odredbi Ustava BiH i Ustava RS, na kojima se temelji dejtonska pozicija RS, kao Entiteta u BiH sa navedenim nadležnostima, preko kojih srpski narod u RS i BiH ostvaruje svoja ustavom zagarantovana prava kao politički subjekat i ravnopravan sa ostala dva naroda u BiH. Visoki predstavnik u BiH, u liku Kristijana Šmita, koji uzurpira funkciju Visokog predstavnika bez legaliteta, sa neskrivenom neokolonijalnom i imperijalnom svesti, skrivajući se iza eufemističkih formulacija o poštovanju prava i zakona, nastoji da se predstavi kao apsolutni gospodar i vladar u BiH, koji je nizom svojih odluka i manipulacijama Ustavnim sudom BiH, ugrozio prava RS i srpskog naroda. Nametanjem odluka i donošenjem zakona bez ikakvog pravnog i zakonskog osnova Kristijan Šmit pokušava da kroz surove oblike pretnji, ucena i sudskih progona, zastraši i onemogući predstavnike srpskog naroda u RS i BiH da ostvaruju svoje ustavne i zakonske nadležnosti u skladu sa Ustavom i zakonom BiH i RS, u interesu srpskog naroda, derogirati ustavne nadležnosti RS, pre svega njene Nardone Skupštine kao najvišeg zakonodavnog tela u RS.
Optužnicom se predsednik RS tereti za objavljivanje Ukaza o proglašenju Zakona o neprimenjivosti odluka Ustavnog suda BiH i neobjavljivanja odluka visokog predstavnikakoji, koji je usvojila Narodna Skupština RS, čime se indikrektno oduzima zakonodavno pravo Narodnoj Skupštini RS, odnosno oduzima pravo srpskom narodu da preko svojih demokratski i na zakonima, izabranim poredstavnicma ostvaruje svoja prava.
Udruženje Romanija osuđuje podizanje optužnice protiv predsednika RS i direktora Službenog glasnika i podržava sve institucije u RS koje se bore za ustavno-pravnu poziviju RS u okvirima Dejtonske BiH. Čvrsto podržavamo političko delovanje institucija RS (Narodne Skupštine, Predsednika RS) usmereno na očuvanje RS i njene ustavne pozicije u okvirima Dejtonske BiH. Podržavamo političko jedinstvo srpskog naroda i njegovih političkih predstavnika u odbrani RS. Apelujemo na sve političke subjekte u BiH, pre svega predstavnike vlasti iz reda sva tri naroda da na bazi konsenzusa i dejtonskog uređenja BiH preuzmu više neposredne odgovornosti za samostalno donošenje odluka bez prizivanja spoljnih faktora, pre svih tzv. Visokog predstavnika, da kao medijatori posreduju u donošenju važnih političkih odluka u BiH. Samo „slovo Dejtona“ može učiniti BiH stabilnom državom, a „duh Dejtona“, kao i svaki „zli duh“ obično izaziva nestabilnost i sukobe.
UPRAVNI ODBOR
