Још од времена господина Педи Ешдауна, као Високог представника у БиХ, који се „старао“ о имплементацији Дејтонског сопразума – цивилног дела, а у суштини радио је све да га разгради до тог нивоа, да институције БиХ, и то оне одређене Дејтонским споразумом, АНЕКСОМ-4 (Устав БиХ), више не личе на изворне институције, како их је Устав БиХ дефинисао, променивши и суштину саме БиХ.
Наметање нових уставних решења, доношење закона од стране Високог представника у БиХ, (преузимање законодавне улоге Парламентарне скупштине БиХ), који је само експонент Савета за имплементацију мира у БиХ, кога чине и подржавају западне силе, које желе БиХ по својој мери, развластио је Ентитете и одузео им уставне надлежности. Истини за вољу парламенти Ентитета и Парламентарна скупштина БиХ су под снажним притиском наметнуте законе и одлуке Високог представника прихватили, и наметнуте одлуке и закони су постали саставни део правног система у БиХ. Свакао да то не представља демократску тековину и демократске процедуре у БиХ. Као што Уставом БиХ није речено да Високе представник може наметати законе, тако ништа није речено у Уставу БиХ, како да се пренете надлежности централним органима врате Ентитетима.
Удружење Романија подржава Дејтонску БиХ, Устав БиХ у коме су Ентитети (Федерација БиХ, као бинационални ентитет и Република Српска, као једнонационални ентитет) потпуно равноправи са изворним дејтонским надележностима, као и три конститутивна народа, као афирмисане националне заједенице, за које је БиХ њихова држава, у којој на више нивоа власти, консоцијалним обликом владања и по систему супсидиарности, остварују своја уставна права и обезбеђују функционалну и стабилну државу. Институције РС са пуним правом бране Устав БиХ и положај РС као Ентитета у њеним оквирима. У случају даљег дерогирања надележности Ентитета, РС ће постати празна љуштура, са локалним овлашћењима, комуналним надлежностима у оквиру централизоване и унитарне БиХ, у најбољем случају регионалне државе.
Све промене уставне структуре БиХ, које су до сада реализоване кретале су се између тежњи за већом централизацијом, која се граничила са унитаризацијом, с једне стране, и тежњи за децентрализацијом, и очувањем уставних надлежнсоти ентитета, с друге стране. Устав БиХ који је саставни део Оквироног споразума за мир у БиХ, као АНЕКС-4, има уграђене механизме заштите народа и Ентитета, уколико се примењује „Слово Дејтона“, а не „Дух Дејтона“, односно ако се не врши правно насиље над Уставом БиХ. Удружење преузима и преноси излагања учесника Трибине, коју је организовало Представништво Републике Српске у Србији, и реализовало 07.12.2021. у Удружењу новинара Србије у Београду. На Трибини су поред Шефа Представништва РС у Србији господина Млађена Цицовића, говорили истакнути стручњаци из области међународног права, геополитике, дипломатије и угледни професори факултета и то: Владислав Јовановић, Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић, Александар Павић, Миша Ђурковић, Миломир Степић, Слободан Рељић, Предраг Ћеранић, Александар Раковић, Душан Пророковић, Срђан Перишић и Жељко Будимир.
Излагања поменутих учесника Трибине преносимо у сажетом облику:
