(Саопштење Удружења РОМАНИЈА)
Породица генерала Ратка Младића дана 27. августа 2026. обавестила је јавност да је генерал Ратко Младић преминуо у притворској јединици Механизма Хашког трибунала, где се, као тешко болестан, налазио на издржавању затворске казне, коју му је изрекао Хашки трибунал.
Удружење Романија је ову вест примило са дубоком тугом и сетом и овом приликом упућујемо искрене и дубоке изразе саучешћа породици генерала Младића, и молимо Бога да им пружи довољно снаге и смирености у тренутку обхрваности болом и породичним губитком. Нека Божја воља и Суд Створитеља буду врховни судија лику и делу генерала Младића.
Удружење верује да огромна већина српског народа, припадници Војске Републике Српске (ВРС) и сви они који су познавали генерала Младића, који су били његови сарадници, његови војници, његови пријатељи, дубоко у srcу осећају и носе бол и изражавају захвалност за резултате и успехе које је генерал Младић остварио на челу ВРС, као њен командант у одбрани Републике Српске, српског народа, његове слободе и права на постојање и политичку афирмацију као конститутивног народа у БиХ.
У време опште друштвене пометње, у праскозорије опште ратне опасности и време надолазећих опасности по српски народ и његово постојање генерал Младић је свесно прихватио улогу првог војника ВРС, која је формирана Одлуком Народне скупштине Републике Српске, конципирајући војну организацију као по обиму као малу, добро уређену и опремљену, маневарски оспособљену да искључиво брани српски народ и српске територије. Мисија ВРС није била да окупира или пороби било кога другог. Основни циљ ВРС и циљ њеног командата генерала Младића била је одбрана Републике Српске и заштита основног људског права тј. одбрана опстанка српског народа.
Грађански рат који је скоро пет година буктао у БиХ, обиловао је мноштвом злочина, као неминовне пропратне ратне појаве. У тим најтежим данима у данима тешких борби, генерал Младић је предводио ВРС и извојевао бројне ратне победе, које су спречиле остварење ратних циљева пре свега бошњачког руководства које је желело БиХ без Срба или са обесправљеним Србима. Због тога је још током рата генерал Младић био изложен непријатељским осудама, пропагандним нападима, кривичном прогону и покушајима физичке ликвидације. ВРС је симболизовала свеукупни оружани отпор српског народа и зато су напади на челног човека војске били напади на све браниоце српског народа и на сам српски народ.
Као што је свака појава генерала Младића на фронту у борби и у друштвеном животу деловала фуриозно, тако је вест о његовој смрти изазвала лавину коментара, различитих порука, контрадикторних оцена, оспоравања и величања, приказивања генерала Младића као јунака, српског хероја, витеза и браниоца српског народа, па све до карактеризација нечега као симбола општег зла и злочинства које познаје људска историја. Коментари на смрт генерала Младића изазвали су лавину политичких спорења; сукобљавања у региону међу политичарима и народима; створена је врло узаврела атмосфера; пробудила се мржња, најнижи људски пориви; примитивизам, ликовање над смрћу једног човека (ма ко год он био)…. Политичко Сарајево (Бошњачки политичари) дочекали су прилику да по ко зна који пут понове старе мантре о српском злочину, српској агресији и Србима као „геноцидашима“, а Муслиманима/Бошњацима као „невиним жртвама“, који никада и нигде нису починили ни један злочин. По њима „злочинство“ је српско својство. Слична политичка матрица може се препознати и у делу политичког Загреба, где се ратна прошлост неретко користи за подизање политичких тензија и производњу додатне емоционалне и националне поларизације. Таква реторика, без обзира на то са које стране долази, мало доприноси разумевању прошлости, а много више продубљује постојеће поделе. У таквом амбијенту веома велика већина Срба реагује емотивно, осећа се повређеним и по аутоматизму брани своју борбу у којој су створили Репрублику Српску и сачували своју слободу, али и позивају на разум, објективност и суздржаност. Ово су дани када се историја живи више него икада пре у овој деценији овога века.
Удружење Романија позива на достојанствено понашање и деловање у српском друштву, на одмереност, али и чврсту одлучност у заштити тековина наше борбе за слободу, у одбрану наше РС. Ниједна хашка пресуда, нити иједна порука из политичког Сарајева неће променити нити помутити свест већине Срба коју гаје према генералу Младићу. Његова смрт као да је ту свест и ојачала.
Удружење Романија и његови чланови са 4 општине: Рогатица, Пале, Соколац и Хан Пијесак имају посебан осећај и однос према генералу Младићу који је током рата, можда најчешће од свих простора у Републици Српској, био баш на простору завичаја наших чланова, имао своје Командно место у општини Хан Пијесак-Црна Ријека. Народ и људи романијског краја и генерал Младић су се врло добро разумели и узајамно поштовали. То никако не значи да таква однос није био на другим просторима Републике Српске.
Удружење Романија ће увек поштовати, бити захвално и ценити колосални допринос генерала Ратка Младића у борби за опстанак Републике Српске и одбрану српског народа.
Нека о свим другим аспектима живота и деловања генерала Младића и свих нас суди Свевишњи и нека је генералу Ратку Младићу лака српска земља и нека почива у миру!
УПРАВНИ ОДБОР
